О НАМА



Уб је седамдесетих година прослог века добио статус варошице и био је седиште тамнавског среза. Имао је тада око две хиљаде становника. Убска школа је добила четврти разред први пут седамдесетих година. Отворена је, такође, и женска основна школа. Градњом телеграфске станице и нове цркве учињен је велики напредак. Најобразованији грађани и велике патриоте посвећују све више пажње просвети и култури.

Захваљујући иницијативи грађана и подршци општини, убска читаоница и то је прва установа културе у Убу. Убрзо после отварања читаонице основано је и Позоришно друштво. Читаоница је поседовала скроман инвентар имала је и три слике српских владара. Читаоница је била претплаћена на девет новина које су тада биле најприсутније српским читаоницама и које су побуђивале највећу пажњу читалаца. У читаоници су држане беседе и предавања. Капитал у години оснивања износио је 2563 гроша. Наредних година Читаоница је опстајала захваљујући прилозима како појединаца тако и месних еснафа.

У извештају о читаоницама за 1874. годину пише: “Читаоница је имала 24 редовна члана од којих је сваки уложио по четрдесет гроша чарсијских, осим тога држане су у њену корист беседе, па нешто од тога и нешто од помоћи еснафа и појединаца доходак је умножен за 922 гроша и то за плаћање листова и послужиоца. Читаоница је примала листове: “Српске новине”, “Глас јавности”, “Будућност”, “Глас црногорца”, “Застава”, “Школа”, “Јавор” и “Видовдан”. Рад Читаонице је вероватно прекинут избијањем српско-турског рата (1878-1879). Не постоје подаци да ли је Читаоница радила до краја XIX века. Почетком XX века (1901-1903 г.) Уб је имао Радничку књижницу. Осим тог податка није познато ништа више.

Нова Радничка библиотека основана је 1912. године. О раду читаонице између два светска рата подаци су врло оскудни.

После Другог светског рата библиотека је поново формирана као потреба обнављања просветног и културног живота у Убу. Библиотека је у наредним годинама доживљавала и узлете, али и падове. Стални проблем је био неодговарајући простор.

Бољи дани за библиотеку су дошли крајем осамдесетих година када је добијен бољи простор и књижни фонд је знатно увећан постојањем редовнијих средстава за куповину књига.

Издвајањем библиотеке у самосталну установу стварају се услови за бржи и свестранији развој.

Градска библиотека ‘Божидар Кнежевић’ свакодневно од 7 до 19 сати грађанима Уба и околине нуди избор од преко 24 000 књига различитих жанрова. Најзаступљенија је белетристика, а све књиге сврстане су у три каталога: стручни, алфабетски и дечји. У градској читаоници грађанима се свакодневно (осим недељом) нуди велики број часописа, дневних новина и друге литературе. У архиви библиотеке се као посебна вредност чувају сви бројеви “Тамнавских новина” од првог издања.

Библиотека је организатор књижевних вечери, конкурса за најбољи литерарни рад, најбољи ликовни рад (основци и средњошколци) и сл. Бави се и издавачком делатношћу, било самостално било са неком другом кућом.